|
|
По изворима више мањих зидова је почело да се гради у 5. век п. н. е. међутим озбиљнија градња и почетак градње великог Кинеског зида везује се за раздобље од 220. до 206. године пре нове ере и Ћин Ши Хуанга, који је започео његову изградњу да би заштитио своју земљу од упада варварских племена номада. Грађен је од земље, камена и цигле, а његова градња трајала је с прекидима у изградњи, и рушењима, све до XVII века. Грађевински материјал је био разноврстан и близу Пекинга за градњу Великог зида користио се кречњачки камен на другим местима гранит или печена опека и у зависности од локалнх ресурса.
|
|
|
Данас је Кинески зид највећа туристичка атракција Кине. Туристи из целог света рангирају Кинески зид на сам врх најинтересантнијих туристичких дестинација. По оснивању Народне Републике Кине предузете се неопходне мере заштите Кинеског зида од даљег пропадања. Зид је стављен под заштиту државе 1961. године. Реконструкција је обављена највише у области Ба-да-линг, пролазу Шанг-хаи и пролазу Ђија-ји. 1987. године Кинески зид је увршћен у списак светске баштине под покровитељством УНЕСКA.
|
|
Данас се Велики зид, схвата као један од симбола Кине. Чак и речи песме „Марш добровољаца“ из 1935. која је сада химна Кине, говоре о „новом зиду од меса и крви“ који треба да створе кинеске патриоте лицем у лице са непријатељском инванзијом. Зид је заливен крвљу и знојем небројених војника и радника. Легенда каже да је за време владавине првог императора из династије Ћин, жена по имену Менг Ђијанг-ну била узбуђена јер се њен муж није вратио кући ни после три године од мобилисања за градњу Великог зида. Менг је одлучила да га пронађе и да му однесе нову одећу. Претрпела је неизрециве муке тражећи га док није стигла до прелаза Шанг-хаи где је запала у неутешну тугу кад је сазнала да је њен драги муж умро исцрпљен тешким радом, а да су његови остаци уграђени у Кинески зид. Њене сузе су срушиле Велики зид у дужини од 800 лија (400 км) и она је нашла мужевљеве погребне остатке. Легенда говори о тешком присилном раду током неколико хиљада година и људским патњама. У Риплијевој рубрици „Веровали или не!“ из маја 1932. године, тврдило се да је зид „највеличанственија људска грађевина, једина која се може видети с Месеца“, а Ричард Халибартон у књизи из 1938. износи сличну тврдњу, међутим то није тачно. Ово веровање је опстало, добивши статус урбане легенде, а чак се појављивало и у неким уџбеницима.
|
|
