Петра, налази се у данашњем Јордану, је својевремено била главни град арапског Набатејског царства, центар трговине, одредиште каравана, а развој града настављен је и у доба Римског царства. Западном свету откривен је тек 1812, након што га је пронашао швајцарски истраживач Јохан Лудвиг Бурхардт. Налази се на УНЕСЦО-вој листи светске баштине. Петра се налази у близини Мртвог мора, на око 800м надморске висине. Била је главни град познатог трговачког народа - Набатејаца. Налази се на раскрсници више караванских путева који су спајали Египат са Сиријом и јужну Арабију са Средоземљем. Град је од 5. до 3. века пре нове ере био важно трговачко средиште.

Град је са три стране истока, запада и југа био неосвојив. Усечен у стену био је са свих страна опкољен стрмим литицама и у њега се улазило кроз кривудаву и узану клисуру. Град је био једино место између Јордана и Централне Арабије где не само да је воде било у изобиљу него је она својом бистрином увијек мамила. Овде су каравани из Јужне Арабије добијали свјеже запреге камила и нових гонича.Тако су Набатејци створили важну карику у ланцу трговине од које је јужна Арабија живела. У току прва два века нове ере поморки пут ка Индији је постајао све познатији, каравани су били све више скретали на север ка Палмири и Петра је тада почела да губи свој значај. Развој града настављен је и у доба Римског царства.

Цео град је уклесан у стенама. Неки га зову и "Црвени град", зато што је уклесан у стенама које су црвенкасте боје. Град је познат по воденим тунелима и лепим каменим структурама. Сачувано је око 800 грађевина и жртвеника. Обележени су набатејским, грчко-хеленистичким и римским утицајима. Врло често се на само једном споменику могу очитати стилски елементи све три културе. На изласку из кањона који с источне стране улази у котлину Петре, на вероватно најпознатију грађевину Петре, Кхазне ал-Фираун. Израз "грађевина" и није најисправнији, јер се код очуваних објеката у Петри не ради о грађеним споменицима, него о објектима који су уклесани у живе стене. Бедуини су је звали "Фараонска ризница", иако је то само једна од многих гробница у Петри. Северно од амфитеатра издиже се  краљевски зид. На око пола висине стене исклесано је више монументалних гробница једна до друге. Разазнају се набатејски, грчки и римски утицаји. На путу од уласка у котлину према центру Петре, с леве стране се налази доста добро очуван амфитеатар из 1. вијека. И он је, као и друге грађевине, исклесан из стијене. Има 33 реда седишта, и имао је око 5.000 места. Код клесања амфитеатра, отворени су прилази низу гробница које су још раније биле уклесане у стене. Амфитеатар су открили амерички археолози 1961.