Статуа Христа спаситеља налази се у Рио де Жанеиру и висока је 30 метара без постоља које додаје још осам. Распон раширених руку је скоро исти као висина – 28 метара, цео споменик тежак је 635 тона, а његова израда трајала је скоро читаву деценију. Смештен изнад града постао је симбол бразилског хришћанства, као и једно од најпосећенијих туристичких места у целој земљи. Католички круг града Рија је толико инсистирао на реализацији ове идеје, да је 1920. организовао Недељу споменика, како би скупљао донације и потписе бразилских католика за подршку градњи статуе. Акција је успела, новац је прикупљен и тада је настао пројекат једног од најпрепознатљивијих симбола Бразила.

Многи људи са разних страна света радили су на дизајну овог велелепног споменика. Локални инжењер Еитор да Силва Кошта дизајнирао је статуу, а скулптор је био Пол Ландовски, Пољак рођен у Паризу. Главу Исуса направио је румунски скулптор Георге Леонида и по њој је постао познат. Када је 1922. године у пројекат укључио Ландовског, израда џиновског Христа је могла да почне. Када је добио коначан изглед, Бразил је знао да има нешто посебно, има Исуса високог 30 метара! Читавих 69 година био је највиши споменик Арт деко правца, док у Пољској није саграђена статуа “Христа краља” која је виша за ту једну круну, тачније три метра.

Данас је пета највиша статуа Исуса на свету.  треће, сигурно и најважније је то што је споменик оличење и симбол религије, традиције и културе коју Бразилци гаје. Христ спаситељ чува грађане Рио де Жанеира већ скоро 80 година. Ту је да их увери у сигурност коју им пружа вера у бога, да их зближи када су у невољи и подсети на борбу која је водила католичка заједница. Статуа Христа није само заштитник грађана, већ и културног и религијског наслеђа града и државе. Највећа оштећења доживео је 10. фебруара 2008, када га је погодио гром током велике олује. Том приликом страдали су прсти, глава и обрве. Две године касније уследила је највећа поправка – учествовало је више од хиљаду људи, поправљени су громобрани на рукама и глави, стопала су осветљена, уклоњени већи недостаци, попуњене су пукотине, а том приликом потрошено је чак 60.000.